Trudnoća donosi niz promena koje sa sobom nose i čitavu paletu emocija što je potpuno očekivano i normalno. Stres i nervoza česte su pojave tokom trudnoće ali ih treba međusobno razlikovati.
Nervoza može da bude rezultat napetosti i stresa i u zavisnosti od intenziteta kreće se od blage treme, osećaja nervoze u telu do anksioznosti pa čak i napada panike.
Stres je normalna reakcija na veliku promenu kao što je trudnoća i ima svoju zaštitnu funkciju, veoma važnu u periodu adaptacije na trudnoću i dolazak bebe. Važno je da imamo u vidu da nije svaki stres isti, da ga u većini slučajeva ne možemo izbeći i da se svakodnevni stres sa kojim smo se susretali i pre trudnoće neće odraziti na bebu.
U ovom tekstu analiziraćemo pojavu stresa u trudnoći i pokušaćemo da objedinimo različite studije ali pre svega da odgovorimo na najčešća pitanja koja brinu trudnice.
Da li beba u stomaku oseti stres mame
Brojne studije su pokazale da fetus oseća stres i nervozu mame kao i druge emocije koje se kod trudnice smenjuju. Međutim, često se buduće mame bespotrebno zabrinu čitajući o ovakvim istraživanjima.
Važno je da znate:
• Da se nivo stresa ne prenosi direktno sa majke na bebu
• Da posteljica proizvodi enzime koji štite bebu od previše stresa
• Da će do vaše bebe doći samo oko 10% kortizola
Ipak, hronično izlaganje stresu, previše stresa može dovesti do niza zdravstvenih problema kod vas i vaše bebe. Važno je da u prvi plan stavite sebe – jer stres će prvo doći do vas pa tek onda do vaše bebe kojoj će još dugi niz godina trebati pre svega zdrava mama.
Šta je ustvari stres?
Stres je najjednostavnije rečeno višak informacija, odnosno zahteva na koje se našorganizam bori da odgovori. Ti zahtevi mogu biti povezani sa poslom, finansijama, odnosima sa drugim ljudima i sve ono što može da predstavlja stvarnu ili umišljenu pretnju za nas.
Stres može biti od suštinskog značaja za naš opstanak. Mehanizam stresa „borba ili beg“ može nam reći kada i kako reagovati na opasnost. Međutim, ako se ovaj mehanizam pokreće previše lako ili kada ima previše stresa istovremeno, stres ugrožava mentalno i fizičko zdravlje čoveka i postaje štetan.
Nekoliko ključnih činjenica o stresu:
• Stres pomaže telu da se pripremi za suočavanje sa opasnošću.
• Simptomi stresa mogu biti i fizički i psihički.
• Kratkoročni stres može biti od koristi, ali dugoročni stres je povezan sa različitim zdravstvenim stanjima.
• Na stres se možemo pripremiti ako naučimo neke savete za samoupravljanje.
• Svaka osoba reaguje na stres na drugačiji način, ali previše stresa može dovesti do zdravstvenih problema.
• Stres je prirodna odbrana tela protiv grabežljivaca i opasnosti. Ispira telo hormonima kako bi pripremio sisteme da se izbegnu ili suoče sa opasnošću. To je poznato kao mehanizam „borba ili beg“.
• Kada smo suočeni sa izazovom, deo našeg odgovora je fizički. Telo aktivira resurse da nas zaštiti tako što nas priprema tako da ostanemo i borimo se ili da pobegnemo što je brže moguće.
• Telo proizvodi veće količine hemikalija kortizola, adrenalina i noradrenalina. Oni pokreću pojačani rad srca, povećanu pripremljenost mišića, znojenje i budnost. Svi ovi faktori poboljšavaju sposobnost reagovanja na opasnu ili izazovnu situaciju.
Šta su najčešći uzroci stresa u trudnoći?
Samo saznanje o trudnoći može biti stresno iskustvo za buduću mamu, posebno ako je trudnoća neplanirana. Čak i kod planiranja porodice, niko se nije rodio spreman za dolazak bebe. Ne zovemo trudnoću slučajno „drugo stanje“ jer ona sa sobom donosi niz promena, a samim tim i izazova na koje se treba adaptirati. Menja se telo, menjaju se emocije, naša razmišljanja, navike, odnosi. I sve te promene imaju za cilj samo jedno: da nas propreme za novu ulogu i dolazak bebe na svet.
Možete se osećati kao da ste izgubili kontrolu ili nemate dovoljno resursa da upravljate onim što ćete doživeti.
Situacije koje posebno mogu izazvati stres u trudnoći su:
1. čekanje rezultata prenatalnih testova
2. prethodna negativna iskustva sa trudnoćom, rođenjem ili majčinstvom (npr pobačaj u prethodnoj trudnoći)
3. komplikacije tokom trudnoće
4. nesanica tokom trudnoće
5. velike mučnine i tegobe tokom trudnoće
Situacije koje nisu u direktnoj vezi sa trudnoćom, a mogu dodatno izazvati veliki stres udružen sa promenama i izazovima drugog stanja:
1. nepovoljna finansijska situacija, gubitak posla
2. razvod ili problemi u partnerskom odnosu tokom trudnoće
3. Smrt ili bolest članova uže ili šire porodice
4. konflikti unutar uže i šire porodice
5. problemi sa drogom, alkoholom ili mentalnim poremećajima
Manji nivo stresa u trudnoći je čak i poželjan
Blagi stres koji je prisutan u svakodnevnici neće ugroziti važe zdravlje, a ni zdravlje vaše bebe. Naprotiv, novija istraživanja ukazuju na pozitivno dejstvo hormona stresa koji se javlja u aktivnom životu trudnice. Blago povišena vrednost kortizola dovodi do većeg broja receptora koji će u odbrani od stresa lučiti oksitocin, hormon ljubavi i sreće.
Oksitocin je zaslužan za jaku vezu između mame i bebe, a sa druge strane, naučnici ga dovode u vezu sa otpornošću na stres.
Malo stresa tokom trudnoće, koji će izazvati kupovina stvari za bebu, adaptiranje životnih uslova, odlazak na posao, preglede i sl. priprema dete za život u spoljašnjem svetu stvarajući bolji uslov za kasnije lakše suočavanje sa stresom u životu.
Međutim, hronični i veliki stres može imati daleko veće i negativne uticaje na zdravlje vas i vaše bebe.
Kako hroničan stres utiče na trudnicu, trudnoću i bebu?
Hormon stresa može da utiče čak i na genetski materijal ali samo ako su u pitanju velike traume, nasilje, zlostavljanje, siromaštvo i borba za preživljavanjem. U situacijama dugotrajnog i konstantnog lučenja hormona stresa čije je uloga da nas odbrani i da se zajedno sa nama bori za preživljavanje, dolazi do promena u DNK i aktivira se epigenom, odgovoran za transgeneracijsko epigenetsko naleđivanje.
Ove promene zapravo čak i naredne generacije pripremaju za život koji je pod stalnim dejstvom kortizola.
Hronični (trajni) stres može uticati na vaše zdravlje ili blagostanje, i može izazvati:
• glavobolje, nervozu, napetost, probleme sa spavanjem, ubrzano disanje i ubrzan puls
• poremećaje u ishrani (konzumiranje previše ili premalo hrane)
• visok krvni pritisak, bolesti srca i dijabetes koji se mogu javiti kasnije tokom života.
• opsesivne misli, anksioznost ili depresiju
Hronični stres takođe može uzrokovati probleme vašoj bebi:
Stres može imati negativan uticaj na rast i razvoj bebe u stomaku, kao i na dužinu trudnoće u smislu prevremenog porođaja.
Takođe, stres može povećati rizik od problema u budućem fizičkom i mentalnom razvoju vaše bebe, kao i probleme sa ponašanjem u detinjstvu.
Imajte na umu da stres više ugrožava vas nego bebu i da je briga o vašem mentalnom zdravlju neophodna zbog vašeg budućeg odnosa sa bebom. Jedna od pet žena razvije probleme sa mentalnim zdravljem tokom trudnoće ili tokom prve godine bebinog života. Najčešće su to: promene u raspoloženju uz pad životne energije, anksioznost i depresija.
Važno je da vodite računa o svom mentalnom i fizičkom zdravlju.
Kako se nositi sa stresom u trudnoći?
Važno je da se brinete o svom mentalnom stanju tokom trudnoće, kao što je važno da se brinete o svom fizičkom zdravlju. Kad se osećate dobro, kada ste zadovoljni i srećni, možete bolje da upravljate stresom.
Kada se stres savlada, neće imati ozbiljnih efekata na vas ili na vašu bebu.
Da biste smanjili stres i nervozu, možete isprobati sledeće:
1. SVESNOST – budite što više ovde i sada
Fokusirajte se na ono što se trenutno dešava. Beba je već sada tu i umesto da brinete o svemu što vas čeka, pokušajte već sada da budete u kontaktu sa svojom bebom. Fokusirajte se na svoja osećanja, telesne senzacije i svet oko sebe. Razvijanje telesne i emocionalne svesnosti tokom trudnoće pomoćiće vam da se poveete sa svojom bebom i izbegnete gomilu pitanja u glavi: šta ako, kako ću se snaći i sl…
2. VEŽBANJE – budite aktivni u trudnoći
Fizička aktivnost u trudnoći umanjiće stres i učiniti da se osećate bolje. Vežbanjemusmeravate pažnju na telo, usreseđeni ste na ono što radite pa ne razmišljate o hiljadu i jednompitanju koje vas muči. Dobar istruktor prenatalnih vežbi, bilo da su u pitanju joga, pilates, plivanje ili neka slična aktivnost namenjena trudnicama, pokazaće vam vežbe koje će umanjiti tegobe poput bola u leđima, a dobro vođenim vežbama pripremićete se za lakši porođaj.
3. NEŽNOST I PAŽNJA – budite pažljivi i nežni prema sebi
Vi ste već sada najbolji roditelji svojoj bebi. Sve možete i sve je već sada baš kako treba da bude. Ne budite strogi prema sebi. Roditeljstvo nije lak zadatak i pogrešićete sigurno, svi greše. Ali vas prevelika briga neće učiniti boljim roditeljem. Ugodite sebi, tako ćete ugoditi i svojoj bebi. Ne treba da osećate krivicu ako ste prekršili neko od „pravila ponašanja“ u trudnoći. Ni to malo čokolade, jedna kafa, to što ste plakali, bili malo besni, malo se svađali ili ni to što ste pomislili „joj da bar nisam trudna“ ne znači da ne volite svoju bebu.
4. JEDI, VOLI, SPAVAJ – vodite mentalno – higijenski zdrav živo
Trudnoća nije bolest i ne zahteva velika odricanja. Možete da jedete sve ali redovno i raznovrsno. Važno je da jedete, da uživate u zdravom obroku svesni da hranite i sebe i bebu. I važno je da spavate i odmarate. Izbegavajte celodnevno ležanje, aktivnost je važna u trudnoći ali lezite na vreme i trudite se da budete naspavane i odmorne. Seks u trudnoći je dozvoljen i poželjan (osim ako lekar ne zabrani) kao i što više nežnosti, ljubavi i pažnje od strane partnera. Seks će svakako otkloniti napetost i stres ali samo ukoliko se oboje dobro osećate u tome.
5. PODRŠKA – potražite pomoć
Ne ustručavajte se da potražite pomoć i podršku. Emocije u trudnoći mogu da budu jako intenzivne, a naše snage nekada nisu dovoljne da se svim tim promenama i izazovima suoče. Važno je da znate da niste sami i da za sve postoji rešenje.
Podršku, razgovor, zagrljaj najpre potražite od svog partnera. Razgovarajte otvoreno i o svemu. Podelite svoje emocije sa drugim bliskim osobama od poverenja. Potražite svog psihologa ili psihoterapeuta. Ne morate ovim putem da idete sami. Sve je mnogo lakše kad vas neko na tom putu „drži za ruku“.
Želimo vam srećne i bezbrižne najnežnije dane sa bebom,
Seracell – matične ćelije, izvor života
