Matične ćelije godinama se koriste za lečenje mnogih bolesti, ali stručnjaci u budućnosti od njih očekuju mnogo više. One se prikupljaju ili od samog bolesnika ili od drugih lica čije tkivo odgovara primaocu. Posle usvajanja Zakona o transplantaciji tkiva i ćelija, Srbija će dobiti i prvu banku matičnih ćelija iz pupčanika.
U Srbiji se na Vojnomedicinskoj akademiji, Institutuza zaštitu majke i deteta i institutima za hematologiju u Beogradu i Novom Sadu, matične ćelije već godinama uspešno primenjuju u lečenju. One se prikupljaju ili od samog bolesnika ili od drugih lica čije tkivo odgovara primaocu.
U Institutu za hematologiju Kliničkog centra Srbije, nedavno je urađena još jedna transplantacija matičnih ćelija kada je pacijent sam sebi davalac. Ćelije, neophodne za izlečenje, uzete su iz periferne krvi, iz vene.
Pedesetpetogodišnji Branko Bošković kaže da je transplantacija protekla dobro i da se nada brzom puštanju kući.
S druge strane, kada im se ćerka razbolela, roditelji nisu znali da za leukemiju ima leka, i postupak transplantacije bio im je nepoznat. Lekari Instituta za majku i dete objasnili su porodici sve mogućnosti. Posle neophodnih provera, otac je ćerki drugi put podario život.
“Sama transplantacija se radi u totalnoj anesteziji, posle toga bilo je malo bolova. Ali je sve to ništa u odnosu na sreću koja je usledila”, kaže otac Nedžad. Matične ćelije godinama se koriste za lečenje mnogih bolesti, ali stručnjaci u budućnosti od njih očekuju mnogo više.
Dr Dragana Vujić iz Instituta za zdrvstvenu zaštitu majke i deteta objašnjava da se presađuju ćelije koje se nazivaju matične ćelije hematopoeze.
“Hematopoeza je proces stvaranja svih ćelija krvi. Te matične ćelije se mogu dobiti iz koštane srži i to jeste bio prvi izvor dobijanja matičnih ćelija, krajem sedamdesetih. Početkom osamdesetih počinje korišćenje matičnih ćelija iz periferne krvi. Treći izvor su matične ćelije iz krvi pupčane vrpce”, rekla je dr Vujić.
Posle usvajanja Zakona o transplantaciji tkiva i ćelija, Srbija će dobiti i prvu banku matičnih ćelija iz pupčanika. Do tada, ukoliko želite, možete da se prijavite u registar potencijalnih davalaca matičnih ćelija iz koštane srži. Ako ste zdravi, imate od 18 do 50 godina, javite se najbližoj transfuziološkoj službi gde popunjavate upitnik i dajete mali uzorak krvi.
Zoran Andrić iz Instituta za transfuziju krvi u Beogradu kaže da može proći neko vreme, par meseci ili nekoliko godina, “dok ga ne zamolimo za dalju saradnju, ukoliko bude podudaran sa određenim bolensikom”.
“Realno, verovatnoća da se neko ko se prijavi u registar zaista bude i pozvan i bude u prilici da pomogne nekom bolesniku, je izuzetno malo, prema podacima Svetskog registra manja od 0,1 odsto”, rekao je Andrić.
Međutim, i ta mala mogućnost nekada je jedina šansa za bolesnika. Zbog toga je neophodno da potencijalnih davalaca bude što više. Trenutno je u Registru davalaca koštane srži Srbije prijavljeno 1.300 ljudi. U svetskom registru trenutno je više od 13 miliona potencijalnih davalaca iz 50 zemalja.
Izvor: Vesti.rs
