Švedska kraljevska akademija nauka je danas objavila da je Nobelovom nagradom za hemiju za 2015. godinu nagradila Šveđanina Tomasa Lindala, profesora emeritusa na institutu Francis Krik (Francis Crick) i rukovodioca istraživanja raka u Laboratoriji Kler Hol u Velikoj Britaniji, Amerikanca Pola Modriča, istraživača na Medicinskom institutu Hauard Hjus (Howard Hughes Medical Institute) u okviru medicinskog fakulteta Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini u SAD i Amerikanca turskog porekla Aziza Sankara, profesora na Univerzitetu medicine Čapel Hil u Severnoj Karolini.
Nobelova nagrada im je dodeljena za istraživanja i otkrića kako ćelije „popravljaju“ oštećeni DNK. Oni su mapirali, na molekularnom nivou, kako popraviti DNK oštećene ćelije i time očuvati genetske informacije. Njihov rad je pružio osnovna znanja o tome kako se funkcija živih ćelija može koristi za razvoj novih tretmana protiv raka.
Svaki dan naš DNK se oštećuje UV zračenjem, slobodnim radikalima i drugim kancerogenim materijama, a čak i bez takvih spoljnih napada, DNK molekul je nestabilan. Takođe, hiljade spontanih promena u genomu ćelije se javljaju svakodnevno, a osim toga, defekti mogu nastati i kada se DNK kopira tokom ćelijske deobe, a to je proces koji se odvija nekoliko miliona puta svaki dan u ljudskom telu. Razlog zbog koga se naš genetski materijal hemijski ne raspadne potpuno je taj što „domaćin molekularnih sistema“ kontinuirano prati i popravlja DNK. Nobelova nagrada za hemiju 2015. godine pripala je naučnicima koji su mapirali kako detaljno funkcionišu neki od ovih sistema popravke na molekularnom nivou. U ranim sedamdesetim godinama prošlog veka, naučnici su verovali da je DNK izuzetno stabilan molekul, ali Tomas Lindahl je pokazao da se DNK raspada po takvoj stopi da bi bez popravke razvoj života na Zemlji bio potpuno nemoguć.
Ovaj zaključak ga je naveo da otkrije molekularni mehanizam, osnovni proces popravke, koji neprestano sprečava kolaps našeg DNK. Aziz Sankar je mapirao nukleotidni proces popravke, mehanizam koji ćelije koriste za popravku oštećenja DNK nastalih od UV zračenja. Kod ljudi rođenih sa defektom u tom sistemu popravke dolazi do nastanka raka kože ako su previše izloženi suncu. Takođe, ćelija koristi ovaj sistem za popravke oštećenja i defekata izazvanih mutagenim supstancama. Pol Modrič je pokazao kako ćelija popravlja oštećenja koja se javljaju kada se DNK replicira tokom ćelijske deobe. Ovaj mehanizam, neusaglašene popravke, smanjuje učestalost greške tokom replikacije DNK za otprilike hiljadu puta.
Dobitnici Nobelove nagrade za hemiju 2015. godine su otkrili osnovne uvide u to kako funkcioniše ćelija i pružili znanje koje može da se koristi, na primer, za razvoj novih tretmana raka.
