Naučnici japanskog Univerziteta Kioto prvi put u svetu su uspešno izveli eksperiment na presađivanju nervnih ćelija dobijenih iz matičnih ljudskih iPS ćelija, saopštila je grupa istraživača, objavivši rezultate šestomesečnih ispitivanja.
Stvorene od indukovanih pluripotentnih matičnih ljudskih iPS ćelija, nervne ćelije presađene u mozak primata obolelog od Parkinsonove bolesti su prihvaćene i funkcionišu, a uočeno je poboljšanje u kretanju. Ovaj eksperiment predstavlja prvi korak ka kliničkom testiranju na ljudima.
Šest meseci od početka eksperimenta naučnici su skeniranjem mozga uspeli da se uvere da presađene ćelije proizvode dopamin, ključnu materiju u lečenju ovog teškog obolenja, prenela je ruska agencija RIA Novosti.
Parkinsonova bolest, čije je lečenje do sada bilo bezuspešno, dovodi do ukočenosti mišića zbog smanjenog broja nervnih ćelija i nedostatka neuromedijatora dopamina koji te ćelije proizvode. Deficit dopamina dovodi do povećane ukočenosti i usporavanja kognitivnih procesa. Savremena medicina može da olakša simptome, ali je bespomoćna u borbi protiv osnovnog izazivača bolesti.
Japanski naučnici su takođe utvrdili i poboljšanje motornih funkcija primata za deset odsto. Usporenost pokreta, drhtanje, ukočenost takođe su simptomi Parkinsonove bolesti. Naučnici nameravaju da u perspektivi eksperiment izvedu na veći broj primata.
Po prvi put je veštačke višefunkcionalne matične ćelije neembironalnog porekla, takozvane indukovane pluripotentne matične ćelije (induced pluripotent stem cells – iPS) sposobne da formiraju zdrave ćelije različitih organa, izdvojio profesor Univerziteta Kioto Sinija Jamanaka 2006. godine.
Naučnici su uspeli da dobiju matičnu ćeliju iz obične ćelije ljudske kože. Ovo otkriće je eliminisalo do tada postojeći etički problem korišćenja embrionalnih ljudskih ćelija i otvorilo perspektivu uzgajanja tkiva i organa koji bi zamenili oštećene ili izgubljene. Gradivni materijal za te organe i tkiva biće ćelije samog bolesnika.
Za četiri godine od otkrića iPS-ćelija naučnici su, podvrgavajući ih različitim uticajima, naučili da stvore ćelije srćanog mišića, creva, pankreasa, mrežnjače, krvi, kože, kao i nervne ćelije. Osnovni problem koji koči primenu takvih ćelija u medicini i dalje je visoki rizik od razvijanja onkoloških bolesti.
27.01.2012.
Izvor: B92
