Matičnim ćelijama dobijaju bitku protiv karcinoma
Institut za onkologiju Vojvodine jedina je onkološka zdravstvena ustanova u Srbiji u kojoj se radi transplantacija matičnih ćelija pacijentima obolelim od raka, dok se u drugim ustanovama ova procedura izvodi na hematološkim klinikama pri kliničkim cetrima.
Matične ćelije se uzimaju iz krvi pacijenta, a ponovo im se vraćaju nakon primene velike doze citostatika. Profesorka dr Darjana Jovanović kaže kako se ova metoda lečenja primenjuje kod četiri vrste karcinoma, te da bez nje najtežim bolesnicima ne bi bilo spasa.
Od matične, ili stem ćelije nastaju sve druge ćelije, a za ovo lečenje uzima se stem 34, koja je osnova za hematopoezu, formiranje krvnih ćelijskih komponenti.
Internista onkolog u Institutu za onkologiju Vojvodine u Sremskoj Kamenici dr Darjana Jovanović kaže kako su neki tumori osetljivi na citostatike, a neki nisu.
– Oko jedne trećine pacijenata ima rezistentnu i brzu rastuću bolest, te se njima povećava doza citostatika. Zato im se uzimaju matične ćelije iz periferne krvi i zamrzavaju se. Pacijent se pripremi za jaču dozu lekova i dobija veću doznu terapiju. Visokodoznom terapijom se ubije tumor, ali se uništi kostna srž, kao i bela i crvena krvna zrnca. Zbog toga on nakon visokodozne terapije dobija matične ćelije, kako bi se što pre oporavio. Godišnje imamo 12 pacijenata kojima je potrebna transplantacija matičnih ćelija. – objašnjava dr Jovanović.
Transplantacija matičnih ćelija radi se u Institutu od 2009. godine i to za limfo Hočkin, ne-Hočkin, multiple mijelom i tumore testisa. Institut je lečenje matičnim ćelijama počeo u saradnji s kolegama iz Francuske i čuvenim profesorom Locom i usvojili su njihove protokole. Dr Jovanović ističe da je ovo savremena terapija, ali i jedina koja preostaje trećini pacijenata obolelih od četiri vrste karcinoma, kod kojih su tumori rezistentni na citostatike.
– Od 50 do 83 odsto pacijenata, koji su u dobrom stanju, zahvaljujući terapiji matičnim ćelijama ima preživljavanje do dve godine, a bez toga smrtnost bi bila 100 posto. Ukoliko ni ova trapija ne uspe, kod nekih pacijenata postoji mogućnost daljeg lečenja. U pitanju su inovativni lekovi, koje pacijenti dobijenti dobijaju na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što odobrava Komisija RFZO – navodi dr Jovanović i dodaje kako su u pitanju lekovi koji se primenjuju poslednjih nekoliko godina.
U svetu rade s antigenom tumora
Dr Darjana Jovanović kaže da se u SAD i Francuskoj primenjuje najnovija terapije, CAR-T. Tu se od pacijenta uzimaju lifociti, izdvoje ih i na njih kače antigena tumora, koji se potom vraćaju u pacijenta sa markerom. Taj antigen traži karcinom, locira ga, ubija i počinje borbu protiv tumora. Mi nemamo tehnologiju uz pomoć koje bi postavili antigen tumora.
Kada je u pitanju grupa od ove četiri vrste karcinoma, pacijenti su uglavnom mlađi ljudi, koji u proseku imaju 35 godina, a kod nekih bolesti to su i mladi od 19 i 20 godina.
– Uspešnost izlečenja kod pacijenata s Hočkinom je oko 90 odsto i nijednu drugu lokalizaciju tumora ne lečimo s tolikim uspehom. To je zato što imamo PRT CT, patologiju, lekove, sve što je potrebno za lečenje. Oko 10 odsto ovih pacijenta leči se transplantacijom matičnih ćelija. To su jako mladi ljudi, u ranim dvadesetim godinama. Tokom 70-ih godina ova bolest se nije lečila, od nje se umiralo u roku od šest meseci. Oboleli od mijeloma imaju 45 i više godina. Kod njih je uspešnost lečenja oko 60 odsto, a 40 odsto obolelih idu na transplantaciju matičnih ćelija – kaže dr Jovanović.
Pacijenti koji imaju rak testisa su takođe mladi, imaju oko 40 godina, a procenat izlečenja je oko 33 odsto, u zavisnosti od tipa tumora. Ostali dobijaju matične ćelije.
Svi koji koji su kandidati za transplantaciju matičnih ćelija, priključuju se na aparat za aferezu, koji je Institut dobio od Pokrajine.
– Krv iz jedne ruke ide u aparat, gde se centrifugom izdvaja plazma, koja je bogata matičnim ćelijama. Plazma ostaje u kesi, a krv se vraća pacijentu, u drugu ruku. Dobijena plazma se zamrzava i daje se obolelom nakon visokodozne terapije citostaticima – objašnjava dr Jovanović.
Dobijena krv zajedno s reagensima ubacuje se u floucitometar, te se izdvajaju fenotipi limfocita i stem ćelija, koji se uzimaju za transplantaciju. Dr Jovanović kaže kako se laser u tom aparatu pokvario, te se sada “ručno” određuje broj mononukleoza, mladih ćelija koje treba da se vrate.
– Lečenje matičnim ćelijama je jako važna i velika stvar i ko ovlada ćelijom i tehnologijom limfocita, on dobija bitku protiv karcinoma. Imunoterapija je najvažnija – istakla je dr Jovanović.
Autor: Ljubica Petrović
Izvor: Dnevnik.rs
Foto: Shutterstock
