BEOGRAD – Rezultati prve faze velike međunarodne studije lečenja oslabljenog srca ubrizgavanjem matičnih ćelija (si-kjur studija), u kojoj su učestvovali i naši lekari iz Kliničkog centra Srbije, pokazali su da je ona izvodljiva i sigurna. Druga faza ispitivanja planirana je za jul ili avgust.
Naši kardiolozi će i ovoga puta biti deo istraživačkog tima jer, kako kažu, studija je doprinela tome da se Medicinski fakultet u Beogradu i Klinički centar Srbije (KCS) svrstaju u sam vrh institucija koje se bave najmodernijim pristupima u kardiologiji.
Lekari KCS su prošle godine drugi u svetu, odmah posle Belgijanaca, primenili novu jako složenu metodu lečenja srca drugom generacijom matičnih ćelija. To je najveći naučni iskorak naših lekara u 2010. U ovu veliku međunarodnu studiju u prvoj fazi uključeno je 46 pacijenata, od kojih je iz Srbije bilo sedmoro. Svi pacijenti se dobro osećaju.
– Studija je prva u svetu u kojoj su uspešno uzete matične ćelije napravljene da budu srčane. Glavni problem ranijih studija bio je baš taj, da se ćelije ne pretvore u srčane. Ovo je patent sa „Mejo“ klinike, u kome je učestvovao šef regenerativne medicine Andrej Pervić, lekar našeg porekla – objašnjava za “Blic” prof. dr Miodrag Ostojić, nosilac projekta za Srbiju u ovom istraživanju i direktor Klinike za kardiologiju KCS i redovni član SANU.
Prva faza ispitivanja pokazala je da je sve izvodljivo i, ono što je najbitnije, sigurno.
– Pokazali smo da je izvodljivo da matične ćelije budu srčane i što je važno, uspeli smo da to izvedemo. Druga stvar je bilo da pokažemo da li je sigurno. U ranijim studijama, gde su se takođe matične ćelije ubrizgavale u srce, zabeležene su aritmije kod pacijenata. Zbog toga smo svim naši bolesnicima ugradili automatski defibrilator koji malim elektrošokom vraća srce u normalu nakon aritmije. Međutim, pokazalo se da pacijenti nisu imali aritmije i da aparati nisu ni morali da se uključe – precizira prof. Ostojić.
Pacijenti koji su uključeni u istraživanje brzo su se zamarali, nedostajao im je vazduha. Zbog srčane slabosti srce nije izbacivalo dovoljno krvi kako bi snabdevalo sve organe i tkiva. Zato su lekari matične ćelije preko prepone ubrizgali u srce sa ciljem da one zamene ožiljno tkivo i da bi se poboljšalo ispumpavanje srca, što je i njegova glavna uloga.
– Ne treba uzeti sve zdravo za gotovo, kao da smo već rešili problem. Ovo su samo preliminarni podaci, statistički značajni, ali moglo je da bude i igra slučajnosti. Da bi ovo sada dokazali, potrebno je stotine bolesnika. To će biti druga faza ove studije. Planiramo da i dalje budemo uključeni, jer smo kod svih sedam pacijenata ubrizgali ćelije. Kod jednog bolesnika matične ćelije se nisu dobro razvile, tako da ćemo sada u drugoj fazi sve popraviti – ističe dr Ostojić.
Kako objašnjava naš sagovornik, u drugoj fazi sve će biti poboljšano. Jedna od novina biće i ta da će matične ćelije biti zamrznute i lekari će imati veći prostor, možda čak i do mesec dana, da odaberu kada će ih ubrizgati. U prvoj fazi ćelije su morali da ubrizgaju pacijentima u roku od 20 sati.
– Sve liči malo na galaktiku. Ako ovo uspe u kardiologiji, rešiće se i mnoge druge stvari. Primera radi, u neurologiji, mnoge paralize, Alchajmerova bolest, Parkinsonova bolest i mnoge druge, gde će regenerativna medicina biti spasonosna. Ipak, umereni sam optimista, ne stopostotni zato što slušam i protivnike ove ideje. Idem na sve sesije koje se održavaju u svetu. Postoje neki kardiolozi velikog renomea i koje lično poznajem koji misle da će teško to moći da se ostvari kako bi bitno uticalo na bolest. Naravno, studija pokazuje baš obrnuto.
Ulažemo ogroman napor da potvrdimo da je to moguće – ističe prof. Ostojić.
Ako istraživači uspeju, to će biti revolucionarno. Jer smatra se da jedan odsto svetske populacije, a to je 75 miliona ljudi, ima srčanu insuficijenciju (slabost srca).
Veliki tim lekara
Iza ovog poduhvata stoji veliki tim lekara i naporan rad, ali i zanimljiva priča o jednom prijateljstvu bez kojeg Srbija ne bi odmah posle Belgije prva primenila ovu metodu. Zahvaljujući stručnom, jednomesečnom usavršavanju na američkoj klinici „Mejo“, dr Marko Banović poželeo je da upozna dr Andreja Terzića, našeg čoveka koji je u Americi izgradio uglednu karijeru u medicini. Dr Banović je dr Terzića upoznao sa našim lekarima i tako su srpski stručnjaci dospeli u ovaj naučni projekat. U studiji su takođe bili uključeni i stručnjaci iz pejsmejker centra KCS na čelu sa dr Goranom Milašinovićem, dok je matične ćelije od pacijenata uzimao dr Andrija Bogdanović. Prof. Ostojić zalaže se da se u drugu fazu istraživanja uključe i VMA, KC Niš, kao i KBC Zemun i Bežanijska kosa.
