Da li su matične ćelije vašeg deteta ključ za lečenje raka?

Kako se matičnim ćelijama iz pune krvi pupčanika danas leči rak?

Rak (maligni tumor, kancer)  nam je svima nesumnjivo najviše zastrašujuća reč iz sveta medicine i zdravlja. To i ne čudi, kada znamo da je rak često neizlečiva bolest od koje boluju milioni širom sveta i da broj obolelih od ove bolesti raste iz godine u godinu. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je u 2012. godini registrovala 14.1 miliona obolelih od raka, nažalost do 2030. godine predviđa se porast broja obolelih na 23.6 milona godišnje. Godišnje u svetu od raka umre 8,8 miliona ljudi, većinom u siromašnijim zemljama, a jedan od problema je prekasno postavljanje dijagnoze.

Potraga za izlečenjem od raka je poslednjih godina dobila mnogo na značajnom zamahu korišćenjem matičnih ćelija, koje nam pružaju jedinstvenu šansu i nadu da pobedimo ovu bolest, čak i pre nego što se i pojavi.

U Srbiji raste ne samo broj umrlih nego i novoobolelih od raka, a 2016. godine je dijagnostikovan kod 37.000 ljudi u našoj zemlji. Za 30 godina broj umrlih od raka u našoj zemlji povećan je za 56,5 odsto. Ukupan broj umrlih 2016. godine u Srbiji je bio 100.834, a kod 21.526 ili 21 odsto osoba uzrok smrti je bio maligni tumor. Nažalost na drugom mestu smo u Evropi po smrtnosti od malignih bolesti, a prvi po broju dece obolele od raka.

Kod dece je rak manje čest nego kod odraslih. Srećom, stopa preživljavanja je veća kod dece nego kod odraslih. U razvijenim zemljama stopa preživljavanja je 84 odsto, dok je u Srbiji oko 70 odsto. Međutim, veća stopa preživljavanja ima visoku cenu, jer često zaostaju posledice lečenja.

A začudo, upravo su naša deca, novorođene bebe – baš ta koja nose ključ za izlečenje raka.

Terapija matičnim ćelijama bazirana na korišćenju matičnih ćelija uzetih iz pune krvi pupčanika, odmah po rođenju deteta – predstavlja dokazano i najefikasnije oružje u borbi sa rakom. U toku su istraživanja i klinička ispitivanja koja otkrivaju i potvrđuju ogroman potencijal regenerativne medicine u lečenju i prevenciji više formi ove razorne bolesti. Naučnici sada najviše proučavaju korišćenje matičnih celija iz pupčanika kao potencijalni lek za maligne bolesti.

Skladištenje dragocene pune krvi iz pupčanika pruža našim porodicama jedinstvenu prednost – da primenom lečenja matičnim ćelijama pobedimo rak ukoliko se pojavi i time našoj deci obezbedimo zdravlje i  život.

Kako se sa matičnim ćelijama iz pune krvi pupčanika danas leči kancer?

Sagledajmo bliže na koji način matične ćelije pomažu u lečenju kancera, šta procedura lečenja matičnim ćelijama pupčanika zahteva i šta to znači za očuvanje vašeg i zdravlja vaše porodice. I u slučaju lečenja matičnim ćelijama, lečenje raka se započinje hemioterapijom (terapijom citostaticima), a u nekim slučajevima i sa terapijom zračenjem – da bi se što više smanjio broj malignih ćelije pre transfuzije matičnih ćelije uzetim iz pupčanika, koje su pravovremeno sačuvane.

Leukemija je naziv za grupu malignih bolesti krvi koje zahvataju bela krvna zrnca našeg imunog sistema I prestavlja najčešću formu raka kod novorođene dece. Kada se u telu razvije leukemija, nenormalna bela krvna zrnca u krvi rastu nekontrolisano brzo i potiskuju sve druge zdrave ćelije u krvi, slabeći pri tom ceo imuni system organizma. Maligne ćelije belih krvnih zrnaca se sa daljim napretkom bolesti, šire limfnim sistemom, tako zahvatajući ceo organizam.

Matične ćelije iz pune krvi pupčanika su dokazana terapijska alternativa transplantaciji koštane srži (inače bogatoj matičnim ćelijama) u lečenju leukemije, iz razloga što se matične ćelije daleko lakše pristupačne i mogu biti skladištene na niskoj temperaturi do momenta kada budu potrebne za transplantaciju i lečenje.

Matične ćelije iz pupčanika se injiciraju direktno venski (hemoterapija), koje potom krvotokom dospevaju do oštećenih ćelija obolele koštane  srži, gde postižu terapijski efekat. Matične ćelije zamenjuju malignom bolešću oštećene ćelije koštane srži, čime započinju oporavak od bolesti. Matične ćelije zamenjuju obolele krvne ćelije koštane srži, kao i one oštećene hemioterapijom i tako koštanu srž  vraćaju u zdravo i funkcionalno stanje.

Još jedna bitna prednost transplantacije sopstvenih pupčanih matičnih ćelija u odnosu na ćelije koštane srži jeste značajno manja mogućnost imunskog odgovora u vidu odbacivanja transplantata (kalema ili grafta), kao posledice bolesti kalema protiv domaćina u kojoj imuni sistem primaoca prepoznaje transplantirane ćelije davaoca kao nešto strano i nastoji  da ih uništi.

Limfomi predstavljaju gotovo dve trećine svih maligniteta u dečijem dobu. Bolest se manifestuje kada ćelije našeg tela pod uticajem bolesti menjaju svoju strukturu, čemu sledi nekontrolisano bujanje  izmenjenih ćelija, koje izvode organizam iz ravnoteže i narušavaju zdravlje. Kancer pogađa limfni sistem, čime ugrožava ključnu ulogu imunog sistema da se bori protiv infektivnih bolesti.

Nakon transfuzije zdravih matičnih ćelija u oštećene regije, započinje reparacija i zanavljanje novim ćelijama. U pojedinim slučajevima se u kombinaciji sa trasplantiranim matičnim ćelijama koristi i nisko-dozna hemioterapija lekovima. Ovaj ‘’mini transplantat’’ matičnih ćelije poboljšava sposobnost prirodnog imunog sistema da se sopstvenim snagama organizma izbori sa rakom.

Multipli mijelom je vrsta kancera koji uzrokuju maligni plazmociti ( ćelije plazme)  iz koštane srži. Fiziološka uloga plazmocita un našem organizmu je da stvaraju antitela, koja ubijaju bakterije u borbi sa infekcijama. Kada plazmociti maligno alteriraju (promene se u maligne ćelije), počinju da rastu van kontrole i stvaraju tumor koji se uglavnom razvija u kosti. U slučaju pojave više tumora u kosti, nastaje bolest koja se zove multipli mijelom. Transfuzijom krvotvornih matičnih ćelija iz pupčanika se popravlja  tumorom nastala šteta i stvaraju se novi oblici  zdravih ćelija.

Neuroblastom je tip tumora koji najčešće pogađa novorođenu decu, tako što transformiše specijalne nervne ćelije, neuroblaste, u specifičan oblik malignog tumora. Normalno se ove nezrele nervne ćelije razviju u funkcionalne nervne ćelije, ali se kod neuroblastoma, umesto toga, razviju u kancerske ćelije. Kada se neuroblastom otkrije i tretira u novorođenačkom dobu, šanse za oporavak su dobre.

Osnovni cilj transplantacije zdravih matičnih ćelije iz pupčanika je da se unište kancerske ćelije u koštanoj srži, u krvi i u drugim delovima organizma, kao i da se omogući zamena bolesnih krvnih ćelija zdravim u koštanoj srži. Zdrave matične ćelije se venskom infuzijom injiciraju u organizam i nalaze svoj put do koštane srži gde zamenjuju oštećene i stvaraju normalne krvne ćelije.

Tretiranje bolesti u ranoj fazi tumora

Matične ćelije iz pupčanika nesumnjivo igraju danas važnu ulogu u terapijskom tretmanu više tipova malignih tumora, dok tehnologija njihove primene takođe nagoveštava uspešnu primenu u lečenju tumora i u ranom stadijumu razvoja. Transplantat zdravih matičnih ćelija često uspešno pronalazi i ubija tumorske ćelije, i to daleko efikasnije i brže od primaočevog sopstvenog imunog sistema, oslabljenog bolešću. Ovo znači da se pojedine vrste transplantiranih matičnih ćelije mogu, odmah po primanju, uspešno boriti sa kancerskim ćelijama, što predstavlja daleko veću korist njihove primene za razliku od tretmana istim u kasnijim fazama razvoja tumora kada je šteta već uzrokovana.

Prema rezultatima američke studije objavljene u Journal of Clinical Oncology 2013. godine, stopa preživljavanja se značajno povećala kod pacijenata koji su primili transplantat matičnih krvnih ćelije od istorodnog (autologna), kao i raznorodnog donora matičnih ćelija (alogena tranplantacija). Istraživanje je analiziralo zdravstvene ishode kod više od 38.000 transplantiranih pacijenata sa po život opasnim malignim tumorima krvnih ćelija, kao i sa drugim bolestima tokom perioda dužeg od 12 godina, obuhvatajući oko 70-90 odsto svih istorodnih I raznorodnih transpalantacija krvnih matičnih ćelija izvedenih u SAD. Povećanje stope preživljavanja je zavisilo od više faktora, kao što su prednost u poklapanju (HLA kompatibilnosti) davaoca/primaoca, kvalitet pružene bolničke nege, ali i primene trasplantacije u ranijoj fazi bolesti. Uspeh  preživljavanja je potvrdio ulogu i značaj transplantacije krvnih ćelija kao terapijske opcije za po život ugrožavajuće maligne tumore krvi.

Može li lečenje matičnim ćelijama iz pupčanika preduprediti rak?

Osim direktnog lečenja raka matičnim ćelijama, dalja istraživanja pomažu naučnicima da razumeju biologiju kancerskih ćelije, što zauzvrat može voditi razvoju bolje prevencije nastanka raka. Neka od najaktuelnijih medicinskih istraživanja su pokazala da je kod pojedinih kancera, uz terapiju manjim dozama matičnih ćelije, moguće samoizlečenje. Naučnici su u potrazi za određivanjem gena koji regulišu samoizlečenje raka matičnim ćelijama, sa ciljem da se razviju novi lekovi koji će specifično vrsti tumora kojem su namenjeni, prepoznati i uništiti ga, tako zaustavljajući njegov dalji razvoj. Takođe se nastoji prepoznavanjem i izolacijom matičnih ćelija  iz tumora  doći do novih saznanja o tačnoj genezi stvaranja gena raka.

U slučaju karcinoma dojke naprimer, napredak u proučavanju razvoja bolesti je doveo do identifikacije matičnih ćelija normalnog i malignog tkiva dojke. Kliničko istraživanje ovih matičnih ćelija je na taj način, kroz bolje razumevanje molekularne strukture ćelija karcinoma dojke, pomoglo da se utvrde bolje strategije ranog prepoznavanja, prevencije i lečenja istog.

Koliko daleko terapija raka matičnim ćelijama može stići?

Paralelno sa uspešnom primenom lečenja matičnim ćelijama kod više vrsta malignih oboljenja krvi, očekuje se i nada da će transplantacije matičnih ćelija obezbediti osnovu za lečenje i više drugih vrsta malignih tumora.  Može li se, naprimer, kod raka mozga primanjem transplantata  matičnih ćelija zameniti i obnoviti – tkivo oštećeno zračenjem?

Jedna engleska klinička studija je istraživala primenu lečenja matičnim ćelijama kod raka pankreasa (gušterače), sto je vrsta raka sa ekstremno malim brojem opcija lečenja i sa lošom prognozom za većinu obolelih pacijenata. U stidiji je proučavana primena genetskim inženjeringom  kreiranih, specijalizovanih matičnih ćelija napravljenih da reaktiviraju imuni sistem, tako da prepozna i bori se protiv malignih ćelija pankreasa.

Kako naučnici sa svakim istraživanjem sve više razumeju sposobnost matičnih ćelija da poprave i regenerišu ljudski organizam, oni detaljno proučavaju i svaku fazu razvitka zdrave matične ćelije. Sa potpunim razumevanjem ovog procesa, nauka će bolje razumeti kako je i čime  abnormalnost, kao što je rast malignih ćelija – pokrenuta, i tako se na bazi istog, fokusirati na razvoj novih terapijskih procedura.

Nedavni naučni prodori su dokazali značaj i opravdanost stvaranja  genetički kompatibilnih matičnih ćelija, koje su poklapaju sa imunim sistemom pacijenata. Ovaj personalizovani pristup se očekuje da razvije ciljano selektivne tumorske ćelije sa ‘’samoubilački navedenim ’’ genima, sa ciljem da ubiju samo maligne ćelije, ostavljajući zdrave ćelije nepogođene.

Rak predstavlja jedan od najvećih medicinskih izazova moderne medicine. Međutim, uspeh razvoja lečenja sa matičnim ćelijama, kao integralnog dela efikasnog tretmana i lečenja ogromnog broja formi i kompleksnih oblika bolesti, predstavlja  realan i mudar izbor. Roditelji koji se odluče da svojoj novorođenoj deeci uskladište matične ćelije iz pune krvi pupčanika,  stvaraju dragocen resurs, koji bi se mogao pokazati, doslovno –  životnom investicijom.

Izvor: LinkedIn