Zbog nedostatka novca, Srbija ni do kraja 2016. neće dobiti prvu javnu banku matičnih ćelija, iako je trebalo da bude završena još 2012. godine.
Izgradnja banke je trenutno u takozvanoj četvrtoj fazi, za koju je Ministarstvo zdravlja obezbedilo novac, ali za završetak radova nedostaje još 69 miliona dinara. S obzirom na najave da će zbog ekonomske sanacije zemlje i sledeće godine morati da se štedi, u Institutu ne očekuju da će država naredne godine moći da izdvoji novac za javnu banku matičnih ćelija.
– Zgrada banke je napravljena, odobrena su sredstva za petu fazu, ali nažalost nećemo uspeti da završimo izgradnju do kraja sledeće godine. Nedostaje nam novac za fine radove i za kupovinu aparata. Imaćemo razgovore sa ministrom zdravlja i ako budu u budžetu ostala neka sredstva, pitaćemo da ih usmere ka banci – kaže za „Blic” dr Radoje Simić, direktor Instituta za majku i dete, u čijem dvorištu se gradi banka.
U međuvremenu, na građevini od 600 kvadratnih metara, u kojoj će moći da se čuva do 10.000 matičnih ćelija, očišćeni su zidovi od toksičnog neispravnog oplatola, materijala koji je upotrebljavan i pri izgradnji ozloglašenih „smrdljivih zgrada“ na Novom Beogradu.
– U zgradi buduće banke matičnih ćelija letos je utvrđeno prisustvo opasnih otrovnih materija. Firma koja je gradila koristila je taj oplatol, srećom u malim količinama. Institut Vinča je izvršio analizu i ustanovio da ima tih toksičnih materija, ali u poređenju sa drugim „smrdljivim zgradama” – mnogo manje. Srećna okolnost je bila što je Institut Vinča dekontaminaciju prostora uradio sopstvenim sredstvima, kao donaciju. Sam proces je trajao više meseci, ali se pokazao uspešnim, jer su poslednje analize pokazale da je objekat bezbedan – objašnjava dr Simić.
Prema rečima dr Simića, fizikohemičari Instituta Vinča za dekontaminaciju koristili su UV zrake od sunca, a za oksidacije hidrogen.
Dok se prva javna banka ne završi, svima koji žele da sačuvaju matične ćelije iz pupčanika na rođenju svoje dece preostaje jedino da ih povere nekom od 15 stranih trezora koji su registrovani u Srbiji, gde čuvanje u periodu od 20 godina košta oko 1.800 evra.
Izvor: Blic
28.12.2015.
