Britanski naučnici spremaju se za rad na velikom međunarodnom istraživanju o bezbednosti i efikasnosti matičnih ćelija u usporavanju, zaustavljanju ili vraćanju oštećenja mozga i kičmene moždine kod osoba sa multipla sklerozom (MS) jer su dobili milion funti sredstava od MS društva i Britanske fondacije matičnih ćelija (UKCSF).
Mnogi naučnici veruju da će ova jedinstvena međunarodna saradnja značajno smanjiti vreme za otkriće da li su matične ćelije bezbedne i efikasne u lečenju multipla skleroze.
MS društvo saopštilo je da je finansiralo tri istraživanja Velike Britanije u okviru međunarodnih istraživanja.
Jedno od tih istraživanja će ispitati korišćenje autolognih mezanhimalnih matičnih ćelija kao oblik imunoterapije kako bi sprečili i potencijalno preokrenuli neurološko pogoršanja recidiv-remitirajuće MS. Istraživanja, II faza zajedničke studije, uključiće 150 do 200 osoba koje boluju od multipla skleroze iz celog sveta, uključujući Veliku Britaniju, Italiju, SAD i Kanadu.
U Velikoj Britaniji sedište studija će biti u Londonu i Edinburgu, sa dr Paolom Murarom, sa Imperial koledža u Londonu, kao vođom studije.
Muraro i saradnici će prikupiti matične ćelije iz koštane srži od 13 osoba koje boluju od multipla skleroze, ostaviti ih da rastu u laboratoriji, a zatim ih ponovo uvesti nazad u istog pacijenta, tako da svaki pacijent dobije veliku količinu vlastitih matičnih ćelija.
Postoji nada da će matične ćelije pronaći put do mozga i popraviti štetu uzrokovanu MS, uključujući i onu koja je trenutno u progresu u “aktivnoj leziji”.
Drugi projekat, pod vođstvom profesora Davida Bakera sa Univerziteta Queen Mary u Londonu, oceniće korist presađivanja neuroloških matičnih ćelija kao terapije za optički neuritis, simptom MS koji narušava vid jer optički živac u oku postaje upaljen.
I u trećem projektu, vođa istraživanja profesor Kris Konstantinesku iz Kraljičinog medicinskog centra u Notingemu, i njegovi saradnici, potrudiće se da saznaju više o mezenhimalnim matičnim ćelijama, koje utiču na imunološki sistem i imaju potencijal za zaštitu i popravku moždanih ćelija i nerava. Oni će se koristiti ultra-visoka polja slike i posmatrati određene mezenhimalne matične ćelije fenotipskih svojstava i imune interakcije, da bi više saznali o tim vrstama ćelija za buduća istraživanja.
Multipla skleroza nastaje napadom vlastitog imunog sistema i oštećenjem zaštitne mijelinske kore koja zaustavlja nervna vlakna da izazovu “kratak spoj” u mozgu i kičmenoj moždini. Oštećenje zaustavlja putovanje poruke do i iz mozga i tela, tako da se kod pacijenata vremenom javljaju problemi sa vidom, mišići su im ukočeni, gube kontrolu nad bešikom i crevima… Iako postoji sve više lekova koji su dostupni za lečenje nekih aspekata MS, nijedan do sada nije uspeo da preokrene oštećenje ili ograniči napredak bolesti.
Matične ćelije imaju potencijal da postanu druge ćelije u telu, pod pravim uslovima. Tako da one imaju veliki potencijal u terapijama gde se tkivo može popraviti zamenom oštećenih ćelija novim ćelijama. I s obzirom na to da imaju isti DNK kao pacijent, nema problema sa odbacivanjem, što bi mogao biti slučaj kod donacije ćelija.
Međutim, postoji rizik, u slučaju kada ćelije rastu nekontrolisana, kao što je slučaj kod raka, te je to jedna od stvari koje će naučnici pokušati da kontrolišu i paze u toku istraživanja.
Zanimljivo je da su šanse za razvoj MS ukoliko imate identičnog blizanca sa MS 1:4 a ne 100 %. Ukoliko jedan identičan blizanac ima MS ne mora da znači da će postojati bolest i kod drugog, čak i ako imaju 100 % istih gena. MS nije samo genetska bolest, čini se da su važna istraživanja fenotipskih karakteristika, kao što su to učinili sa tim kako na gene utiče okolina.
Simon Gilespie, izvršni direktor MS društva rekao je novinarima da: “Matične ćelije imaju ogroman potencijal u budućim terapijama za ljude sa multipla sklerozom. Oduševljeni smo što se finansira ovo veliko svetsko istraživanje, koje pokazuje snagu međunarodne istraživačke saradnje i zajedničkog rada.”
