Osim što predstavlja prvi i najvažniji korak ka pravilnoj ishrani i razvijanju deteta, dojenje je zasigurno izvor imunološke zaštite kako bebe tako i dojilje. Imunitet koji beba dobija još u materici se nastavlja preko majčinog mleka koje je bogato leukocitima, imunoglobinom, laktoferinom i drugim imunološkim faktorima. Osim toga, ove supstance su zaslužne i da mamu štite od eventualnih infekcija. Učinkovitost majčinog mleka potvrđena je i otkrićem iz 2007. godine u kojem je dokazano da se u majčinom mleku nalaze i matične ćelije.
Već je poznato da se majčino mleko može koristiti u različite lekovite svrhe, od lečenja upale ušiju, preko lečenja akni i konjuktivitisa, a od 2012. godine je utvrđeno i da matične ćelije mogu doprineti u izgradnji novog tkiva. Time se stvorila šansa da se matičnim ćelijama mogu lečiti i odrasli ljudi, a ne samo bebe. Dok se za vreme trudnoće matične ćelije staraju da su beba i majka podjednako zaštićene od infekcija i bolesti, australijski stručnjaci veruju da će tim istim ćelijama uspeti da regenerišu oštećene organe i savladaju bolesti.
“Ove ćelije mogu da se integrišu ‘in vivo’ i da postanu tkivo. To je ohrabrujuće i pokazuje da ćelije majčinog mleka mogu da doprinesu regeneraciji tkiva,” kaže profesorka Foteini Kasulas koja rukovodi ovim istraživanjem. “Otkrili smo da se matične ćelije izdvojene iz majčinog mleka razmnožavaju i da nastavljaju da žive”, dodaje ona. Doktorka nastavlja da radi u ovoj oblasti, a naročito želi da sazna nešto više o tome koju tačno ulogu matične ćelije imaju u izgradnji tkiva.
Ona ističe i to da je postalo jasno da majčino mleko može da posluži kao neinvazivni metod izdvajanja matičnih ćelija, iako je ostalo još pitanja koja zahtevaju odgovor, naročito to kako matične ćelije iz mleka utiču na bebu koja ga unosi.
O spoljašnjem uticaju lekovitosti majčinog mleka i lečenju bolesnih ćelija govori i priča o Australijanki, Dženi Džouns koja je 2011. godine obolela od raka koštane srži. Informisana o lekovitim svojstvima majčinog mleka Dženi je odmah počela da pije 400 mililitara doniranog mleka na dan i već posle mesec dana rak se značajno smanjio. Dženi je od tada išla i na redovne hemoterapije kao i na transplantaciju koštane srži, ali je uverena da je za njen ubrzani oporavak najzaslužnije majčino mleko, piše australijski sajt KidSpot.
Značaj majčinog mleka potvrđuju i najnoviji rezultati predstavljeni na simpozijumu o dojenju u Londonu. Kako tamošnji naučnici tvrde makar kod miševa, matične ćelije koje beba dobije preko mleka prolaze želudac i igraju značajnu ulogu u životu. Sa njima se slažu i naučnici iz Australije koji su dokazali da, kako miševi odrastaju, matične ćelije iz majčinog mleka nastavljaju da žive u mnogim organima, kao što su jetra, slezina i bubrezi. Te ćelije su postale odrasle ćelije koje su se integrisale i postale funkcionalne.
Ova činjenica pokazuje da bi majčino mleko moglo da se koristi u terapeutske svrhe i da se od njega prave lekovi bazirani na matičnim ćelijama, što dodatno daje nadu obolelima od teških bolesti kancera i sličnih oboljenja. Pošto istraživanje još nije spremno da se primeni na ljudima, grupa australijskih naučnika će za sledeći korak upotrebiti makaki majmune. Do momenta pojavljivanja leka zasnovanog na matičnim ćelijama, ostaje ipak potvrda o sigurnoj lekovitosti majčinog mleka.
