Autologna transplantacija matičnih ćelija koristi zdrave matične ćelije krvi iz pacijentovog tela kako bi zamenila bolesnu ili oštećenu koštanu srž. Autologna transplantacija matičnih ćelija takođe se naziva i autologna transplantacija koštane srži.
Upotreba ćelija iz sopstvenog tela tokom transplantacije matičnih ćelija ima prednosti u odnosu na matične ćelije koje su dobijene od donora. Na primer, pacijenti ne moraju da brinu o nekompatibilnosti između ćelija davaoca i sopstvenih ćelija kada imaju autolognu transplantaciju matičnih ćelija.
Autologna transplantacija matičnih ćelija može biti opcija lečenja ako telo pacijenta proizvodi dovoljno zdravih ćelija koštane srži. Te ćelije mogu se sakupljati, zamrzavati i čuvati za kasniju upotrebu.
Šta se leči autolognom transplantacijom matičnih ćelija?
Autologne transplantacije matičnih ćelija obično se koriste kod ljudi koji moraju da se podvrgnu visokim dozama hemoterapije i zračenja kako bi izlečili svoje bolesti. Ovi tretmani u većini slučajeva oštećuju koštanu srž. Autologna transplantacija matičnih ćelija pomaže kod obnove oštećene koštane srži.
Autologna transplantacija matičnih ćelija najčešće se koristi za lečenje:
- Hodgkinovog limfoma
- Mieloma
- Non-Hodgkinovog limfoma
- Poremećaja ćelija plazme
Kako izgleda priprema za transplantaciju?
Jednom kada se matične ćelije sakupe prolazi se kroz postupak koji se zove pripremni režim i traje do datuma transplantacije. To se takođe naziva kondicioniranje ili citotoksično lečenje. U ovom koraku, lekari koriste hemoterapiju sa ili bez zračenja da bi ubili ćelije raka.
Transplantacija i oporavak
Lekari obično sakupljaju matične ćelije koje dodaju u krvotok pacijenta na isti način na koji obavljaju transfuziju krvi. U narednim danima i nedeljama, presađene matične ćelije premeštaju se u prostor koštane srži u kostima. Tamo postepeno počinju da proizvode nova krvna zrnca.
Između dve i tri nedelje nakon transplantacije, lekari obično počinju da pronalaze novoformirana krvna zrnca u pacijentovom krvotoku. Vremenom će se uspešnom transplantacionim napraviti nova crvena krvna zrnca, bela krvna zrnca i trombociti.
U danima odmah nakon transplantacije potrebno je dosta medicinske podrške. Pacijenti obično dobijajui transfuziju ozračenih krvnih delova, poput trombocita i crvenih krvnih zrnaca. Takođe mogu se dobiti i antibiotici za sprečavanje i lečenje bakterijskih, virusnih i gljivičnih infekcija. Ove infekcije se najčešće pojavljuju u prva tri meseca nakon transplantacije. Ljudi koji su imali transplantaciju matičnih ćelija takođe mogu imati komplikacije zbog hemoterapije i zračenja pre transplantacije. Takve komplikacije mogu zahtevati više tretmana.
Većina ljudi ostane u bolnici dve do tri nedelje nakon transplantacije. Za to vreme, potrebna im je posebna zaštita od infekcija. Svako ko uđe u pacijentovu sobu mora da nose zaštitne rukavice i maske i da opere ruke antiseptičkim sapunom. Ponekad ljudi koji ulaze u sobu moraju svoju odeću prekriti čistim bolničkim mantilima za jednokratnu upotrebu. Sveže voće, biljke i sečeno cveće nisu dozvoljeni, jer mogu sadržati pljesan i bakterije koje izazivaju bolest.