Kancelarija pedesetjednogodišnjeg biomehaničara Kevina Koste nalazi se u njujorškoj bolnici “Maunt Sinaj”, ali njegovo srce kuca u Hongkongu. Tačnije, njegova srca, i to doslovno: kompanija Novoheart, koju je Kosta zajedno s kolegama Ronaldom Lijem (46) i Mišel Kajn (40) osnovao u januaru 2014, u hongkonškoj laboratoriji uzgaja minijaturna pulsirajuća srca od ljudskih matičnih ćelija.
Li je direktor kompanije, koja se između ostalog finansira subvencijama iz domovine Hongkonga. Kevin Kosta je mozak preduzeća i rukovodi razvojem proizvodnje iz svoje baze u Njujorku.
Mini srca “My Heart TM” mogla bi revolucionarno da izmene razvoj lekova i kardio-vaskularnih terapija.
Farmaceutski koncerni potroše oko 70 milijardi evra godišnje za testiranje oko 9.000 novih lekova, pri čemu devet od deset od ovih proizvoda ne prođu dobro na kliničkim testovima.
Mini srca, koja poput meduza veličine oraha plivaju u crvenoj hranljivoj supstanci, potpuno su funkcionalni organi, barem za farmaceutske namene, a lekovi koje ona ne podnose ne podnosi ni čovek.
Matične ćelije imaju osobinu da mogu da se razviju u svaku vrstu tkiva, dakle, od njih se može dobiti i ljudsko srce. Međutim, one se obično dobijaju od fetusa posle abortusa, što je za mnoge ljude etički neprihvatljivo.
A onda su Japanci našli rešenje: lekar i naučnik Šinja Jamanaka razvio je pre oko deset godina metodu za reprogramiranje običnih ćelija u “pluripotentne matične ćelije”, što praktično znači da se, recimo, od ćelije masnog ili vezivnog tkiva može dobiti bilo koji oblik ljudskog tkiva, pa tako i srčano.
Prednost ove vrste matičnih ćelija jeste u tome što se – za razliku od embrionalnih ćelija – mogu uzgajati specijalno za određenog pacijenta, ili kako kaže Ronald Li: “Dajte mi 2,5 mililitara vaše krvi i za dva-tri meseca imaćete policu punu minisrca, koja su genetski i fiziološki identična vašem telu”.
Zašto stati na malim srcima? Zašto ne pustiti da izrastu u velika i time zauvek rešiti problem transplantacije?
Kosta kaže da bi tako u načelu bilo moguće, ali da je srce odraslog čoveka mnogo složenije od mini srca iz laboratorije. – Ali možemo da pomognemo da mnogi srčane tegobe i ne nastanu, a samim tim bi prestala i potreba za transplantacijom – objašnjava on.
Izvor: Blic.rs
