Tim naučnika iz Severne Karoline eksperimentisao je sa matičnim ćelijama miševa, očekujući da će od njih stvoriti ćelije masnog tkiva. Međutim, njihovo neočekivano otkriće dovelo je do toga da su uspeli da pokrenu formiranje kostiju.
Oni su koristili citoklasin D, prirodnu materiju koja se pronalazi u buđi, kao prenosioca informacija u mezenhimalnim matičnim ćelijama, i tako ih pretvorili u koštane čelije – osteoblaste, iako su očekivali da se one pretvore u ćelije masti.
Vođa tima naučnika, Buer Sen, kaže da mu je prva misao nakon otkrića bila da je u pitanju greška. Zbog toga je eksperimente ponovio nekoliko puta, a rezultat je bio isti. Posle toga su počeli
Nakon ovoga, oni su pokušali da ubrizgaju istu tu supstancu u koštanu srž miševa. Na tim mestima se stvorila kost, a naučnici su bili zapanjeni brzinom njenog formiranja. Bilo je potrebno manje od nedelju dana da se koštano tkivo regeneriše.
Mehanizam stvaranja kostiju kod miševa i kod ljudi je veoma sličan. Čak i ako se citoklastin D ne pokaže kao dobar agens za primenu u kliničkoj praksi, Rubinova studija je pokazala da postoji mehanizam koji može da pretvori matične ćelije u ćelije kosti na brz i jednostavan način.
Izvor: News Medical
