Novo istraživanje sugeriše da pacijenti sa presađenim organom u budućnosti možda neće zahtevati lekove protiv odbacivanja zahvaljujući moći matičnih ćelija.

Istraživači kažu da bi se zahvaljujući matičnim ćelijama moglo manipulisati usled neusklađenosti donator i primaoca bubrega kako bi se omogućila uspešna transplantacija bez imunosupresivnih lekova.

Istraživači sa Nortvestern i Univerziteta u Luisvilu sprovode kliničku studiju kako bi ispitali korišćenje donatorskih infuzija matičnih ćelija koje su posebno projektovane da “prevare” imuni sistem primaoca da misli da je donirani organ pacijenta ustvari sopstveni, čime se postepeno eliminiše ili redukuje potreba za lekovima protiv odbacivanja.

“Preliminarni rezultati ovog istraživanja koje je još uvek u toku su zadivljujući i mogu imati veliki uticaj na transplantaciju organa u budućnosti”, izjavio je Džozef Levental, hirurg u Nortvestern Memorijalnoj bolnici. “Uz usavršavanje, ovaj pristup mogao bi da se primenjuje kod većine pacijenata kojima je transplantiran organ.”

Levental je studiju napisao u saradnji sa Suzan Ildstad, direktorkom Instituta za ćelijske terapije na Univerziteta u Luisvilu i ovo je prva studija u kojoj donatori i primaoci ne moraju biti povezani niti imunološki upareni.

Ranije studije koje su uključivale transplantacije matičnih ćelija za primaoce organa obuhvatale su donatora i primaoca koji su braća ili sestre i imunološki identični, situacije koje dolaze u oko 25 % parova braće i sestara.

“Nije lako biti primalac transplanta. U cilju sprečavanja odbacivanja, pacijenti kod kojih je izvršena transplantacija moraju uzimati više tableta dnevno do kraja života. Ovi imunosupresivni lekovi imaju veoma ozbiljne nus pojave nakon dugotrajne upotrebe, uključujući visok krvni pritisak, dijabetes, infekcije, srčana oboljenja i rak, kao i direktan štetan efekat na transplanirani organ”, izjavila je Ildstad. “Ovaj novi pristup bi potencijalno ponudio bolji kvalitet života i manje zdravstvenih rizika za primaoca organa.”

U standardnoj procedure transplantacije bubrega, donator je saglasan da donira svoj bubreg. U pristupu koji se proučava, od osobe se traži da donira i deo svog imunog sistema. Proces počinje oko mesec dana pre transplantacije bubrega kada se matične ćelije iz koštane srži prikupe iz krvi donator bubrega pomoću procesa koji se naziva afereza. Donatorske ćelije se zatim obrađuju: istraživači su obogatili “olakšane ćelije” verujući da to može pomoći da transplantacija uspe. U istom vremenskom period, primalac prolazi pripreme za transplantaciju, koje obuhvataju zračenje i hemoterapiju kako bi se uništila koštana srž da matične ćelije donatora imaju više prostora da se razvijaju u telu primaoca.

Nakon što su “olakšane ćelije” obogaćene matičnim ćelijama proizvod je spreman i primalac je spraman za transplantaciju bubrega. Transplantacija matičnih ćelija donatora se radi dan kasnije i podstiču se matične ćelije da se formiraju u koštanoj srži od drugih specijalizovanih ćelija krvi, kao recimo imunih ćelija. Cilj je da se stvori okruženje gde postoje dva sistema koštane srži i funkcionišu u jednoj osobi. Nakon transplantacije, primalac uzima lekove protiv odbacivanja čija se količina vremenom smanjuje sa ciljem da se zaustavi godinu dana posle transplantacije.

Da bi se kvalifikovali za ovu vrstu eksperimentalne transplantacije bubrega donator i primalac moraju biti kompatibilni po krvnoj grupi i postoji negativno unakrno poklapanje, što znači da je testiranje urađeno da bi se potvrdilo da primalac nema antitela u krvi, što bi izazvalo odbacivanje bubrega.

Kliničko ispitivanje je u toku, a istraživači su takođe planirali drugo kliničko ispitivanje, koje će ponuditi sličan tretman za pacijente koji su već prošli kroz donatorsku transplantaciju bubrega.

21.03.2012.
Izvor: stemcellresearchnews.com

Call Now Button