Oboleli od multiple skleroze u Srbiji mogu da se leče i – sopstvenim matičnim ćelijama. Novi terapijski pristup, autologna transplantacija, kod ove bolesti izvodi se jedino na Vojnomedicinskoj akademiji, jednoj od retkih ustanova u svetu koja primenjuje ovu metodu.
Transplantacijom matičnih ćelija u kombinaciji sa citostatskom terapijom uspostavlja se „remodeliranje“ imuniteta obolelih. Time se ispravljaju „greške“ u imunom sistemu koje su dovele do ove teške i agresivne bolesti, i stvaraju uslovi da se regenerišu oštećenje strukture nervnog sistema, i zaustavlja se njegovo dalje narušavanje.
– Ovom metodom se, zasad, ne postiže potpuno izlečenje, već zalečenje bolesnika sa multiplom sklerozom, odnosno bolest se zaustavlja, što je kod ovako teškog oboljenja koje brzo napreduje, prilično veliki uspeh – kaže u intervjuu za „Novosti“ profesor dr Bela Balint, načelnik Instituta za transfuziologiju i član multidisciplinarnog Tima za transplantaciju matičnih ćelija Vojnomedicinske akademije – Svi smo zadovoljni ako se bolest zaustavi na stadijumu u kojem pacijent može samostalno da funkcioniše.
* Zašto je potrebno remodeliranje imunog sistema?
– Kao što kod brojnih tehničkih aparata, računara, mobilnih telefona, kad nešto „zapne“ u funkcionisanju, postoji dugme, odnosno mogućnost za „resetovanje“, tako nešto izvodljivo je, u ovom slučaju kod bolesnika sa autoimunskim poremećajem. Čak i kad ne znamo šta je uzrok greške ili lošeg funkcionisanja, „resetovanje“ po pravilu vrati sistem na početak, uz otklanjanje greške.
* Čime „resetujete“ imunski sistem čoveka kad se „pokvari“?
– Pre nego što transplantiramo matične ćelije, najpre u saradnji sa neurolozima i hematolozima faktički uništavamo postojeći imuni sistem pacijenta. To činimo visokim dozama hemioterapije, čime pacijenta dovodimo praktično na granicu života i smrti.
* Kada se ubacuju prethodno prikupljene sopstvene matične ćelije?
– Neposredno po sprovođenju visokodozne hemioterapije. Jer pacijent ne bi mogao da izdrži gotovo smrtnu dozu citostatika bez potpore. A potpora su sopstvene matične ćelije. One praktično, u tih nekoliko dana dok se stvaranje krvnih ćelija i imunitet obara na nulti nivo, održavaju pacijenta u životu: štite ga od infekcija i krvarenja. Istovremeno, organizam prihvata sopstvene imunokompetentne ćelije, koje polako grade takav imuni sistem koji neće da bude u konfliktu sa sopstvenim ćelijama i tkivima.
* Koliko ste sigurni da će se stvoriti takav imuni sistem?
– Nikad nismo potpuno sigurni. Šanse da se to postigne su ipak veće od 50 odsto.
* Kako možete da procenite da će pacijent da izdrži toliku dozu hemioterapije?
– To procenjuju hematolog ili onkolog u saradnji sa neurologom. Sigurno je da neko ko ima bolest srca, bubrega, ili nekog drugog vitalnog organa neće moći da izdrži visoku dozu citostatika.
* Zašto se koriste isključivo sopstvene matične ćelije, a ne, recimo, one iz pupčanika?
– Zato što je za takvu transplantaciju potrebno mnogo više matičnih ćelija, a njih nema toliko u pupčaniku. Pored toga, bitna je i kompatibilnost u sistemu tkivne podudarnosti.
* Da li su svi oboleli od multiple skleroze kandidati za lečenje matičnim ćelijama?
– Nisu. Pacijenti se biraju na osnovu prethodne selekcije: neurolog treba da postavi dijagnozu, da utvrdi u kom stadijumu je bolest, da li postoje šanse za oporavak nakon otklanjanja agensa koji je napao sopstveno tkivo i izazvao bolest. Takođe, ne biraju se pacijenti kod kojih je bolest još u ranoj fazi, ili kod kojih je već kasno za oporavak neuroloških funkcija.
* Kojom procedurom se uzimaju matične ćelije iz kostne srži?
– Ćelije se iz kostne srži prikupljalju aspiracijama u operacionoj sali u opštoj anesteziji bolesnika. Pored toga, matične ćelije mogu biti mobilisane faktorima rasta, da bi se ćelije u kostnoj srži razmožile i da bi one – kao iz nekog suda gde vri tečnost – bile „izbačene“ u cirkulaciju. Iz periferne krvi, uz propuštanje kroz specijalne aparate čak 15 do 25 litara krvi, izdvajamo ćelije sa jedrom, među kojima su i matične ćelije. Cilj je da bude najmanje oko pet miliona ćelija po kilogramu telesne mase bolesnika. Ćelije se zatim duboko zamrzavaju na nekoliko meseci i tek onda dolazi prava terapija.
* Gde se transplantiraju ćelije?
– Ćelije se preko centralnog venskog katetera ubacuju u krvotok. Matične ćelije u cirkulaciji same pronalaze mesto u kostnoj srži. Naime, citokini i drugi medijatori potpomažu usmeravanje ćelija, odnosno vode ćelije na svoje mesto. Ćelije pod uticajem tih faktora zauzimaju svoje mesto.
* Koliko dugo traje oporavak od ovako agresivne terapije?
– Hematološki oporavak, normalizacija broja leukocita i trombocita traje oko dve nedelje, a najviše mesec dana, a oko tri meseca je potrebno da se organizam potpuno oporavi.
* A kada se mogu očekivati prvi neurološki rezultati?
– Efekti se očekuju najranije tri meseca od transplantacije, mada se kod nekih poboljšanja vide i nakon pola godine do godinu dana. Na osnovu određene neurološke skale poboljšanja proverava se stanje svakog pacijenta, njegove motorne, senzitivne funkcije, nekoliko meseci posle terapije.
* Od čega zavisi kada će se primetiti efekti?
– Zavisi od toga koliko je imunitet pacijenta oštećen, koje su posledice autoimunskog procesa i efikasnosti prethodne imunosupresivne terapije.
* Da li bolesnik mora i dalje da nastavi da koristi neku propisanu medikamentoznu terapiju?
– To već određuje neurolog, ako nije zadovoljan efektom, propisaće imunosupresivnu terapiju. Što znači, da pacijent kod koga je efekat tretmana veoma zadovoljavajući, neće morati da uzima klasičnu terapiju koju je do tada imao.
* Koliko transplantacija ste do sada obavili?
– Od više stotina transplantacija svih vrsta (godišnje i do oko 70 procedura), u našem Centru desetak je bilo transplantacija matičnih ćelija kod multiple skleroze. Za više nije bilo indikacija, odnosno nije bilo toliko pacijenata kod kojih se sa velikom sigurnošću moglo očekivati poboljšanje. Trenutno se tri pacijenta nalaze na neurološkim ispitivanjima nakon kojih će se odlučiti da li su za transplantaciju.
* Koliko košta ovakvo lečenje kod nas?
– Kod nas oko dvadeset do trideset hiljada evra, a obuhvata ceo program lečenja, uključujući i veoma skupe citostatike. Tretman ide na trošak Fonda za zdravstveno osiguranje. Na Zapadu ovaj tretman košta 90.0000 do 100.000 evra.
12.03.2012.
Izvor: Večernje novosti