Tim istraživača – na čelu sa Sang-Hun Lijem, sa Hanjang Univerziteta, Republika Koreja i Kvang Su Kin, sa Harvard medicinske škole iz Belmonta – je uporedio mogućnosti ćelija izvedene iz različitih tipova ljudskih matičnih ćelija kako bi preokrenuli bolest kod pacova sa Parkinsonovom bolešću i identifikovali populaciju matičnih ćelija za koje veruju da bi mogle biti klinični relevantne.
Parkinsonova bolest proizilazi iz progresivnog gubitka specifičnih subpopulacija nervnih ćelija. Trenutni tretmani pružaju samo olakšanje od simptoma bolesti i ne mogu preokrenuti gubitak nervnih ćelija. Matične ćelije mnogi smatraju za obećavajuće kandidate izvora ćelija koji mogu preokrenuti gubitak nervnih ćelija kod osoba sa Parkinsonovom bolešću kroz njihovu sposobnost regeneracije i popravke obolelih tkiva. Postoje dva tipa matičnih ćelija koje se mogu uzeti u obzir: embrionalne i indukovane pluripotentne matične ćelije (iPS), koje su izvedene za reprogramiranje ćelija u telu i imaju sposobnost da se generišu u bilo koji tip ćelija. Sa druge strane, ćelije u telu se mogu reprogramirati da postanu Ips ćelije na jedan od dva načina: repromiramiranje proteina može se preneti direktno u ćelije ili virusi mogu da se koriste da se dostave do ćelija genetičke informacije potrebne za proizvodnju reprogramiranih proteina. Li, Kim i njihove kolege pronašli su nekoliko problema sa ćelijama koje su izvedene od virusa i isključili su njihovu primenu u lečenju Parkinsonove bolesti, ali su utvrdili da su nervne ćelije izvedene iz proteina preokrenule tok bolesti kada su se transplantirale u mozak pacova sa Parkinsonovom bolešću.
Stoga su na kraju zaključili da bi se ljudske iPS ćelije bazirane na proteinima mogle koristiti u lečenju osoba sa Parkinsonovom bolešću.
