Dugoročne studije izveštavaju o efikasnosti zamene koštane srži, koja je uništena hemoterapijom, sa autolognim matičnim ćelijama, za osobe sa agresivnim oblicima multipla skleroze.
Studija je pratila 35 osoba u proseku 11 godina nakon transplantacije. Istraživanje je obuhvatilo osobe sa brzom progresijom multipla skleroze, koji su probali brojne tretmane za lečenje ove bolesti, koji su imali mali ili nikakav učinak.
Svi su bili ozbiljno onesposobljeni zbog bolesti, otprilike 6 na skali, koja se kreće od nule što podrazumeva normalan neurološki pregled, do 10 što znači smrt usled multipla skleroze. Šesti nivo bolesti znači da pacijent hoda uz pomoć štapa ili štaka, a sedam da je u invalidskim kolicima. Kod svih učesnika simptomi su se pogoršali za jedan nivo na lestvici u godini pre transplantacije.
Nakon transplantacije, verovatnoća da kod učesnika u istaživanju neće doći do pogoršanja simptoma bolesti za 15 godina je bila 25 %. Verovatnoća je bila veća 44 % za one koji su imali aktivno oštećenje mozga, što je znak aktivnosti bolesti, u vreme transplantacije.
Za 16 osoba, simptomi su poboljšani u proseku za jedan nivo na skali nakon transplantacije, a poboljšanje je trajalo u proseku dve godine. Učesnici su takođe imali smanjenje broja i veličine oštećenja u mozgu. Dve osobe (6%) su nažalost preminule od komplikacija vezanih za transplantaciju dva meseca, odnosno dve i po godine nakon transplantacije.
Autor studije Kimiskidis, sa Aristotel Univerziteta u Solunu, Medicinskog fakulteta u Solunu, napomenuo je da je potrebno više istraživanja u vezi sa ovim tretmanom, uključujući i studije koje bi upoređivale osobe koje primaju tretman i one koje ne primaju.
“Treba imati na umu da su naša trenutna saznanja da transplantacija matičnih ćelija može pomoći osobama sa brzom progresijom multipla skleroze”, kaže Kimiskidis i dodaje da to nije terapija za opštu populaciju ljudi obolelih od multipla skleroze, već bi trebalo da bude rezervisano za agresivne slučajeve koji su još uvek u inflamatornoj fazi bolesti.
Studija je objavljena 22. marta u štampanom izdanju časopisa Neurology®, medicinskog časopisa Američke neurološke akademije.
