Pojam presađivanja odraslih matičnih ćelija za tretman ili čak lečenje starosne makularne degeneracije na dobrom je putu da postane realnost. U studiji koja je objavljena u Stem Cells, istraživači sa medicinskog centra Džordžtaun Univerziteta pokazali su po prvi put mogućnost kreiranja mrežnjače ćelijama izvedenih iz ljudskih indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija (hiPS) koje imitiraju ćelije oka koje odumiru i uzrokuju gubitak vida.
Starosna makularna degeneracija vodeći je uzrok oštećenja vida i slepila širom sveta. Starosna makularna degeneracija postepeno uništava centralni vid koji je neophodan da bi objekte videli jasno (oštro) i za uobičajene svakodnevne poslove kao što su čitanje i vožnja. Bolest napreduje odumiranjem pigmentnog epitela mrežnjače (RPE), sloj tamne boje ćelija koji hrani vizuelne ćelije u mrežnjači.
Dok neki tretmani mogu usporiti progresiju, lek ne postoji. Otkrićem ljudskih indukovanih pluripotentnih matičnih ćelija (hiPS) otvoren je novi put za lečenje degenerativnih bolesti, kao što je starosna makularna degeneracija, pomoću ličnih matičnih ćelija pacijenta za stvaranje tkiva i ćelija za transplantaciju.
Za izvođenje transplantacije u slučaju starosne makularne degeneracije, istraživači prvo treba da shvate kako da programiraju hiPS ćelije da funkcionišu i poseduju karakteristike prirodnog pigmentog epitela mrežnjače (RPE), ćelija koje odumiru i dovode do starosne makularne degeneracije.
Istraživanje koje su vodili naučnici sa Džordžtaun Univerziteta pokazali su da je ovaj kritični korak u regenerativnoj medicini za starosnu makularnu degeneraciju u velikoj meri napredovao.
“Ovo je prvi put da su hiPS – ćelije pigmentnog epitela mrežnjače stvorene sa obeležjima i funkcijom ćelija pigmentnog epitela mrežnjače u oku. To zvuči veoma ohrabrujuće kandidatima za terapiju regeneracije mrežnjače u slučaju starosne makularne degeneracije”, kaže vodeći autor studije Nadi Golestaneh dr sc. docent medicinskog centra Džordžtaun Univerziteta, Odeljenja za biohemiju i molekularnu & ćelijsku biologiju.
Korišćenje laboratorijski stvorenih matičnih ćelija je pokazalo dr Golestaneh i njenim kolegama da pigmentno epitelo mrežnjače stvoreno od hiPS ćelija pod određenim uslovima ima slične karakteristike kao prirodno pigmentno epitelo mrežnjače oka.
“Ipak još uvek nije spremno za “premijeru”, jer smo identifikovali neke probleme koji treba prevazići, pre nego što ove ćelije budu spremne za transplantaciju, ali generalno, ovo je ogroman korak napred u oblasti regenerativne medicine”, dodaje Golestaneh.
Ona objašnjava da hiPS derivirane RPE ćelije pokazuju brzo skraćivanje telomera, DNA hromozomska oštećenja i povećana ekspresija p21 koja obustavlja rast ćelija. Razlog tome bi mogao da bude s obzirom na slučajne integracije virusa u genom fibroblasta kože tokom reprogramiranja iPS ćelija. Stoga, generacija bezvirusnih iPS ćelija i njihova diferencijacija u RPE će biti korak u pravcu implementacije ovih ćelija u kliničkoj primeni, tvrdi vođa istraživanja.
“Sledeći korak u ovom istraživanju je fokusiranje na “sigurnu” generaciju, kao i održavanje napravljenih hiPS somatskih ćelija”, zaključuje Golestaneh.
