Berlin – Biotehnolozi sa tehničkog Univerziteta u Berlinu prvi na svetu su napravili folikule kose koji su odgojeni u in vitro uslovima.
Folikule uzgojene u laboratoriji iz vlastitih matičnih ćelija tanje su od normalne kose na glavi i one će se u budućnost koristiti ne samo za ugradnju nove kose i proučavanje gubitka kose, već će proučavanje na milionima životinja, koje služe za testiranje, postati nepotrebno.
Širom sveta stotine miliona ljudi pati od gubitka kose. Zbog cene, klinike u istočnoj Evropi i Turskoj pune su muškaraca iz zapadne Evrope, kojima se vrši transplantacija kose. Međutim, kod metoda transplantacije postoji određeni problem, jer se delovi kose koji se transplantuju na druga mesta ne mogu regenerisati.
Profesor Roland Lauster vođa je tima biotehnologa i kliničara koji su sada uspeli da stvore folikule veštačke kose u laboratoriji. Ovi folikuli kose mogu već sada da budu test sistem za istraživanje uzroka gubitka kose. Međutim profesor Lauster u bliskoj budućnosti vidi, da postoje dobre šanse implantacije vlastitog folikula stvorenog na glavi muškaraca koji je ostao bez kose.
To, međutim, zahteva, za početak kliničke studije kako bi se isključila mogućnost bilo kakve opasnosti po ljude i da se dokaže učinkovitost reprodukovanog transplantata kose. Profesor Lauster kaže da su pripreme već u toku.
Osim studija o rastu, strukturi kose i pigmentaciji u ovim laboratorijama koje su proizvele folikulu dlake mogu biti testirani i učinkovitost sastava i toksične nuspojave. Stoga, upotreba novog otkrića će imati široku primenu i u testiranju novih kozmetičkih i farmaceutskih krema i masti.
Mogućnosti za kozmetičku industriju
Brz razvoj kozmetike i farmaceutskih lekova učinio je da se broj testova na životinjama u poslednjih nekoliko godina konstantno povećava. Od 1950. razvoj novih hemikalija se povećao za petsto puta, kao i testiranja na životinjama za njihovo odobrenje, kaže Lauster. Kako bi se smanjio ovaj ogroman broj životinja koje pate zbog eksperimenata, veštačka koža, uključujući i folikule dlake su idealni, naročito u slučaju ukoliko je folikul dlake u kontaktu sa toksičnom supstancom. U tom slučaju neće biti potrebna istraživanja na životinjama.
Osim toga, EU kaže da kozmetička industrija od 2013. neće moći da vrši testiranja na životinjama, stoga se očajnički traže druge metode. Laboratorijski napravljena baršunasta folikula bi bila idealna.
Ali Lauster, koji sarađuje sa doktorom Uve Marksom ide dalje. Ovi istraživači se nadaju da će do 2013 ustanoviti ne samo folikulu dlake kao test sistem već će stvoriti i druge organe, poput mini jetre, bubrega i koštanu srž.
Oni bi se zatim smestili u multi-organ biočip i to bi trebala biti brza i pouzdana metoda za testiranje kozmetike i farmaceutskih lekova na putu za odobrenje.
U budućnosti profesor Lauster očekuje da će takvi mikročipovi biti idealni za brzu i pouzdanu proveru toksičnih učinaka materija.
09.12.2010.