Ona svoju bebu ne može da podigne. Ne može da je hrani. Prepovije. Kupa. Vodom joj samo okice opere. Iz kolica, za koja je prikovana. Ona je majka-hrabrost.
Marici Rajak (33) iz Sombora bespogovorno je oduzeta mogućnost da spozna pravo majčinstvo, kao ostale majke. Obolela od multiple skleroze, ali ne želeći da se odrekne roditeljstva, ona se svesno odrekla mnogih aktivnosti sa detetom. Ipak, kako kaže, uživa u majčinstvu uprkos svojoj teškoj bolesti.
Sada ima sina Aleksu. Kada je saznala da je trudna, ona i njen suprug, Goran Vujković (39), nisu imali dileme. Sve su žrtvovali za bebu.
-Od samog početka smo bili svesni da će biti teško, ali nismo hteli da odustanemo. Kada sam zatrudnela, dobila sam podršku svih prijatelja, lekara, komšija… Samo sam se u jednom slučaju suočila sa zajedljivim komentarom, kada me je jedna žena osudila što sam se usudila na trudnoću, s obzirom na to kakvu bolest imam. Ali, ja se nisam plašila. Pre moje bolesti, bavila sam se gimnastikom, išla u teretanu. I, zaista, trudnoća je prošla bez ikakvih problema i porodila sam se carskim rezom. Za vreme trudnoće i prvih mesec i po dana pošto sam rodila Aleksu, nisam uzimala terapiju, da mu ne bi naškodilo i da bih mogla da ga dojim. Međutim, stanje mi se, zbog nedostatka lekova, mnogo pogoršalo, pa sam morala da prestanem s dojenjem i počnem opet da ih pijem – priča za portal “Bebac” majka-hrabrost Marica Rajak.
Bila je, priznaje, svesna da će otac morati da preuzme sve obaveze oko deteta. Ona ih samo posmatra, ne učestvuje.
-Operem mu samo okice, kada ga Goran kupa. Iz kolica sam onesposobljena da išta više od toga uradim. Sve nam je otežano. On je bez posla i ne može da radi, jer je vezan za nas 24 sata dnevno. Ne sme da nas ostavi. Zavisimo od njega, a ja sama s Aleksom ne mogu. Još je mali, tek četiri meseca ima – priča Marica, dok sedeći u kolicima, drži mališu u naručju.
Kolika je njihova požrtvovanost za dete, najviše govori to što su u težak život, bez novca i pomoći, svesno ušli samo da bi imali bebu.
-Kuću delimo sa porodicom, pa praktično Marica, Aleksa i ja živimo u spavaćoj sobi. Mesečno raspolažemo da ukupno 35.000 dinara. Od toga se trudimo da preguramo ceo mesec, a moramo da platimo Maričine lekove i Aleksine pelene, kupimo hranu… Često kod lekara odlazimo u Novi Sad, pa nam i prevoz pravi dodatne troškove. Teško je, Marica je nepokretna, a Aleksa još ni ne sedi. Ali, ne žalim se. Čuvam ih i brinem o njima. Žao mi je samo što ne mogu da radim, jer je u našem slučaju, pravi luksuz, da ne budem osam sati kod kuće. Ne smem ih ostavljati same – priča Goran.
Međutim, kada je saznala da je u drugom stanju, sa neizmernom srećom od saznanja da će imati potomstvo, istovremeno je rastao i nespokoj. Nisu mogli da se otrgnu brizi da li će njihov sin biti zdrav. Nisu mogli od lekara sa sigurnošću da dobiju odgovor da li je njena bolest nasledna. Da li će i njihov sin, jednog dana, kad već bude mladić, samo odjednom izgubiti osećaj u rukama i nogama, baš kao što je to njegova majka doživela 2000. godine, a za koje će kasnije otkriti da je teška bolest, neizlečiva. Strah da će i Aleksa ostati nepokretan izjedao ih je.
-Rešili smo da sačuvamo matične ćelije iz pupčane vrpce, prilikom rođenja, da bi on, ako mu se ikada dogodi nešto strašno kao što je meni, mogao da se izleči. Mada me moj majčinski instikt uverava da mu se nikada ništa neće desiti, da će ostati zdrav baš kao što je i sada. Novac smo sakupili od rodbine i nismo žalili ni dinara jer smo uvereni da je jedino čuvanje matičnih ćelija prava garancija za njegovu budućnost. Sačuvali smo ih u Biomedicinskom centru “Seracell”, koji osim što proverava uzorak krvi iz pupčanika, proverava i majčinu krv, tako da smo brzo i saznali da li su matične ćelije koje smo sačuvali dobre. Tek kada sam čula da je sve u redu, mogla sam da se opustim. Sada znam da je moj Aleksa bezbedan – priča Marica, koja uprkos svojoj nepokretnosti i nedaći, ne gubi nadu da će im svima biti bolje.
-Sanjam jutro u kojem ću da se probudim, obujem kućne papuče i prošetam do kreveta da podignem svog sina. Uprkos svemu, to mi još ne izgleda kao nedosanjan san.
Kako pomoći?
Tekući račun na ime Marice Rajak na koji možete poslati finansijsku pomoć otvoren je u Sberbank Srbija AD Beograd, a broj je: 285-2345040000478-71.
Sva odeća, obuća ili igračke za četvoromesečnog Aleksu možete poslati poštom ili preko bilo koje kurirske službe na adresu: Branka Radičevića 64, Sombor.
Izvor: Bebac
