Kada je saznao da će postati otac, dr Uroš Vilimanović nije imao dilemu da li će sačuvati matične ćelije iz pupčanika svog deteta. „Ljudi igraju lutriju i troše novac na nju, iako je šansa za dobitak strašno mala, odnosno 1:13.800.000, a podaci su pokazali da 1 u 590 roditelja može da iskoristi sačuvane matične ćelije iz pupčanika. S obzirom na to da se one koriste u medicinskim situacijama gde ne postoji drugi način lečenja deteta, to je veoma često“.

„Zamislite sledeći scenario: Razmatrate da li da sačuvate matićne ćelije svoje bebe, raspitujete se o čuvanju matičnih ćelija, imate mogućnosti da to uradite, ali ipak odlučite da vam je to skupo i da biste radije potrošili taj novac na nešto drugo. Onda posle jedne, dve, pet, deset ili dvadeset godina, vaše dete se razboli i ono je jedno od tih 1:590 koje može da se izleči uz njihovu pomoć. Ali, zato što ste još pre njihovog rođenja odlučili da biste radije potrošili novac na nešto drugo, sad ne možete ništa da uradite. Ja ne mogu da zamislim šta bih uradio u ovoj situaciji. Ja se ne bih kockao sa toliko ozbiljnim posledicama“, slikovito objašnjava on.

Ovaj rođeni Beograđanin, koji je detinjstvo i školovanje proveo u Kanadi i završio doktorat iz molekularne medicine, pre devet godina se vratio u rodni grad kako bi radio na Medicinskom fakultetu.  Tu je, između ostalog, napravio banku ćelija raka za potrebe istraživanja.  On kaže da u suštini nema mnogo razlike između banke matičnih ćelija i banke ćeija raka.

Šta se sve leči matičnim ćelijama?

 

Prema Vilimanovićevom mišljenju, tretmani matičnim ćelijama koji trenutno najviše obećavaju su namenjeni lečenju autoimunih bolesti, kao što su multipla skleroza ili Parkinsonova bolest, i hematoloških bolesti. Ali dodaje da se u svetu već uveliko rade kliničke studije koje daju obećavajuće rezultate, odnosno uspešno leče te bolesti putem matičnih ćelija

„Princip lečenja zapravo proizilazi iz mehanizma iz koga nastaju autoimune bolesti. Naime, osnovni problem je u tome da imunološki sistem čoveka počne da prepoznaje samog sebe kao neprijatelja i prestane da bude sposoban da se izleči. Istovremeno, kad to jednom počne da se dešava, nemoguće je sprečiti imunološki sistem da napada spostveno telo.

Ako se matične ćelije izoluju iz koštane srži, bolesni imunološki sistem se uništi i ponovo izgradi od spostvenih matičnih ćelija. Na taj način autoimuna bolest nestaje, jer je rezultat lečenja potpuno nov i zdrav imunološki sistem,“ kaže Vilimanović.

lecenje maticnim celijama


Zašto je za sada najlakše lečiti bolesti krvnog i imunološkog sistema sa matičnim ćelijama?
Razlog za to, Vilimanović navodi je da ta dva sistema nemaju jasnu strukturu i najlakše ih je izgraditi iz početka. Međutim, napretkom regenerativne medicine, postaje moguće i građenje složenijih organa i organskih sistema, u čemu i leži budućnost regenerativne medicine i lečenja matičnim ćelijama.  A na tome se već na veliko radi i napreduje se velikom brzinom.

Zašto matične ćelije iz pupčane vrpce?

 

„Postoje različite vrste matičnih ćelija i nisu sve matične ćelije zadužene za regeneraciju svih organa u telu. Svaki organ ima svoje matične ćelije, koje ga obnavljaju. Tako postoje matične ćelije koje obnavljaju nervni sistem, imunološki sistem, krv, mišiće, itd. Od svih njih se razlikuju matične ćelije koje nose oznaku CD34+.

One su pluripotentne, što znači da od njih mogu da nastanu gotovo sve ćelije u organizmu, kao i skoro svi organi.  Kad pričamo o čuvanju matičnih ćelija, pričamo baš o ovim matičnim ćelijama. Od lako dostupnih mesta, njih najviše ima u krvi iz pupčane vrpce novorođenčeta. Isto tako, te ćelije su najmlađe i najmoćnije,“ kaže Vilimanović i dodaje da su pluripotentne matične ćelije najbliže embrionalnim matičnim ćelijama od kojih se beba razvija u materici.

Zašto Seracell?

 

Pre nego što je doneo odluku gde da sačuva matične ćelije iz pupčanika svoje ćerke, Uroš Vilimanović je obišao sve kuće koje rade u Srbiji.

U Seracell-u sam dobio najviše konkretnih i stručnih odgovora na svoja pitanja. Pre svega, bio sam zainteresovan za tehnologiju i postupak samog zamrzavanja i odmrzavanja matičnih ćelija, jer od njega najviše zavisi procenat i broj upotrebljivih ćelija nakon odmrzavanja,“ kaže Vilimanović.

Kao jednu od glavnih prednosti Seracell-a, on navodi i sam razlog nastanka i osnovnu delatnost ove kuće. „Logično je da biomedicinski centar, koji se bavi pripremom tkiva za transplantaciju, počne da se bavi čuvanjem i pripremom matičnih ćelija koje su za transplantaciju,“ rekao je on, i napomenuo da mu je prilikom odluke bila važna i činjenica da se zna šta se dešava sa sačuvanim matičnim ćelijama ako se firma iz nekog razloga ima problem i zbog toga se zatvori.

 

Seracell Cryotank

 

Čuvanje matičnih ćelija iz pupčanika je usluga koja treba da traje decenijama, a prosek trajanja preduzeća u svetu je osam godina. Jedan centar pri nemačkom univerzitetu koji ima razvijenu medicinsku delatnost u pripremi transplantacija ima veoma malu verovatnoću da se zatvori, a Seracell je čak i u tom slučaju obezbeđen trostrukim osiguranjem od bankrotskva, tako da se osećam siguran da će matične ćelije moje ćerke biti na sigurnom i duže od svih ovih godina. Veoma je posebno da, čak i ako se nešto desi, nemački državni institut preuzima odgovornost za Seracell-ove, odnosno naše, matične ćelije“ rekao je on.Tokom svoje karijere, dr. Vilimanović je imao prilike da odmrzava i da posle toga koristi u istraživačke svrhe ćelije koje su stajale zamrznute od 60-tih godina prošlog veka.

„Ako su uslovi zamrzavanja i čuvanja korektni, mi još uvek ne znamo koliko dugo mogu da budu zamrznute  i da ne gube svoja svojstva posle odmrzavanja. Znamo da možemo da odmrznemo i da koristimo ćelije koje su zamrznute pri početku tehnologije krioprezetvacije, pre 60 ili 70 godina, a to je gotovo ceo životni vek čoveka.  To znači da sam siguran da će moja ćerka, koja ima svoje sačuvane matične ćelije, moći da ih iskoristi i kada ode u penziju.

Zbog toga je porodica Vilimanović izabrala kuću za čije procedure je sigurna da su dobre i u skladu sa standardima.

Kakva je budućnost čuvanja matičnih ćelija u Srbiji?

 

Kao naučnik koji je na Medicinskom fakultetu u Beogradu napravio banku ćelijskih linija i radio istraživanja u laboratoriji, dr Uroš Vilimanović misli da je budućnost čuvanja i istraživanja matičnih ćelija u Srbiji neizvesna, jer država otežava situaciju istraživačima.  Na žalost, zakoni u Srbiji čine ove tehnologuije strašno skupim, čak mnogo skupljima nego na zapadu.

„Poređenja radi, jednostavna antitela sam u Kanadi poručivao za istraživački rad i stizala su na adresu laboratorije za jedan dan uz trošak od oko 150-200 evra. Ta ista antitela u Srbiju stižu za 3-4 meseca i koštaju između 500 i 600 evra. Glavna prepreka su različite takse i dozvole koje se plaćaju državi, kao i posredničke firme koje to rade za istraživačke centre i, naravno, moraju da zarade na svojim uslugama,“ navodi on.

„Zbog toga smatram da su priče o otvaranju banaka matičnih ćelija u Srbiji ravne bajkama, sem ako se drastično ne promene zakoni. Uvoz i izvoz biološkog materijala, kao i sredstava za njegovu obradu je strašno komplikovana i skupa procedura. Srbija, kao država, nije dovoljno stabilna da bi joj građani verovali u slučaju čuvanja biološkog materijala decenijama, pa čak i pola veka“ zaključuje Vilimanović za Bebac.

Izvor: Bebac.com